Окружна организација слепих Лесковац, поводом обележавања 15. октобра, Светског дана белог штапа, расписала је наградни литерарни конкурс за ученике основних школа Јабланичког округа на тему: “Нека у твом оку мој поглед заживи“. Конкурс је имао за циљ да сензибилише најмлађу популацију за потребе и проблеме особа оштећеног вида.
Позиву на литерарни конкурс су се одазвале 4 основне школе из Лесковца и Власотинца са укупно 14 радова. Од тога је 1 рад из категорије од 1-4 разреда, а остали из категорије од 5-8 разреда.
Након прегледаних радова, жири је закључио да су деца показала адекватно знање и сензибилитет о слепима, да су едукована о животу људи који имају проблема са видом и да имају разумевања за њихове потребе.
Као три најбоља рада која треба наградити у категорији виших разреда, жири је изабрао:
1. Прва награда припала је раду под редним бројем 4. Мини Ђорђевић, ученици 6/4 разреда ОШ “Јосиф Костић“ у Лесковцу
2. Друга награда припала је раду под редним бројем 8, Лени Петровић, ученици 5/3 разреда ОШ “Синиша Јанић“ у Власотинцу
3. Трећа награда припала је раду под редним бројем 9, Теи Павловић, ученици 7/2 разреда ОШ “Синиша Јанић“ у Власотинцу
С обзиром да је из категорији нижих разреда основних школа пристигао само један рад, жири је одлучио следеће:
Наградити литерарни рад Дуње Петковић, ученице 4/4 разреда основне школе “Васа Пелагић“ из Лесковца наградом у рангу 2 места.
О б р а з л о ж е њ е
“Одлука је била веома тешка, је се у плејади понуђених радова налази много радова који су нам изазвали набујале емоције лепоте. Страшно ми је жао што листа за награде није већа, јер постоје радови који су за занемарљиву нијансу такши у односу на напред наведене.“
Председник Комисије
Сви радови су похваљени, ученицима су додељене симболичне награде, а свим учесницима конкурса, наставницима и школама су подељене захвалнице.
Образложење за првонаграђени рад
“Песма под редним бројем 4 читаоца осваја својом јаком емотивном поруком да се свет не види очима, већ срцем.
Аутор је успео да једноставним речима искаже универзалну потребу за повезивањем са другим људским бићем и указао на посебност онога ко не види (добро) – јер он свет много интензивније осећа срцем и маштом.
Истинска лепота је оку невидљива, али се запажа срцем и душом, који много јаче ,,виде“ неголи очи. Из песме избија оптимизам – у недостатку вида је предност и посебност, и ту посебност треба умети искористити на прави начин.
Поручујући свима да сами бојимо свет бојама и да слабовидост или слепило очију није препрека да се осети живот у својој пуноћи.“
Комисија за оцену радова у саставу:
Ален Хусић,
Симка Голубовић,
Ана Злопорубовић
1. Награда – виши разреди
Нека у твом оку мој поглед заживи
Нека у твом оку мој поглед заживи,
ако не видиш да је сунце жуто, а небо плаво,
то онда значи да си ти у ствари посебан.
Ти видиш свет срцем својим,
ти сунце и небо сам бојиш,
баш зато си посебан.
Ти свет можеш да замислиш срцем,
а срце види боље од ока.
Дозволи ми да будем твоје око,
а ти буди моја машта.
Али знај, око не чини свет,
свет чине срце и машта.
Мина Ђорђевић VI-4
ОШ ,,Јосиф Костић“ Лесковац
2. Награда – виши разреди
Нека у твом оку мој поглед заживи
Ти си још увек дете мало
и заслужујеш све што свако
дете би хтело,
истина, ниси исти, али нико није,
зато то не би, драго дете,
требало да те брине.
Твоје очи отворене, а опет тако саме
највише би волеле да дођем по тебе
и одведем те из таме.
И водићу те, видеђеш светлост.
Моје очи ће ти показати све лепоте света,
лепоту Сунца, лепоту реке
и лепоту шареног цвета.
Често се питам, видиш ли звезде,
да ли оне језде, видиш ли месец
кроз твоју таму,
или те често остављају саму?
Бићу са тобом, док додирујеш траву,
рећи ћеш “здраво” и маленом мраву,
помиловаћеш лептира и птицу,
рећи “здраво” и маленом свицу.
Када окусимо слободу, светлост,
заједно, сасвим сами,
мене ће вековима, можда заувек,
твој поглед да мами.
Лена Петровић V-3
ОШ „Синиша Јанић“ Власотинце
Нека у твом оку мој поглед заживи
Очи моје светле у мраку,
кад би и твоје светлеле тако
било би лако.
Ал’ и за то постоји решење
посматрај свет уз помоћ
мене.
Раширићу очи за двоје,
за троје, унећу у твој свет
лепоту и боје.
Имам вољу и жељу јаку да
унесем светлост у твом
мраку.
Теа Павловић VII-2
ОШ „Синиша Јанић“ Власотинце
Награђен рад – нижи разреди:
Нека у твом оку мој поглед заживи
Драги мој “непознати пријатељу”…Покушаћу да ти опишем нешто што ти можда не можеш видети, али и те како можеш ослушнути, додирнути, осетити…
Сваког јутра када устанем и погледам кроз прозор угледам Сунце, птице и бескрајно плаветнило на небу. Верујем да и ти такође осетиш тај моменат буђења онако као и ја.Осетиш топлоту Сунца, чујеш цвркут веселих птичица и дишеш пуним плућима ваздух који је свима нама подједнако дат.
Почиње јесен… Да ли и ти осећаш шуштање лишћа испод ногу? То лишће је златно-жуте боје, боје топлог Сунца. Искористићу овај дан за шетњу, а теби ћу описати све оно што је на мене оставило утисак. Корачам безбрижно улицом нашег града. Много људи шета, жури, а ја идем ка оближњем паркићу. Желим да ти опишем оно што сам видела тамо, тог дивног септембарског поподнева.
Зелено-жута травица се распрострла свуда око мене, мекана и сјајна као неки свилени ћилим под ногама, верујем да можеш ту лепоту да осетиш сам.
Недалеко од мене се чује жубор воде са оближње фонтане, ако ослушнеш знаћеш колико је уствари чаробна. Одмах поред се разгранала једна дивна дуња (управо сам по њој и добила име)она ће убрзо да сазре и имаће очаравајући мирис, који си и ти сигурно много пута осетио.
Ових дана јако често пада киша, диван је осећај чути пад капљица са неба на земљу, да ли се слажеш са мном?
Било би ми најдраже да прошетамо заједно, и док корачаш поред мене да ти речима осликавам све оно у чему можемо заједно уживати.
Сваки наш дан може бити испуњен љубављу, лепотом и топлином загрљаја драгих људи као и осмесима и занимљивим причама. Волела бих да и ти проводиш дане овако као и ја сада, у друштву пријатеља и породице, шетајући овим истим паркићем којим сам се ја прошетала. Осетићеш и чућеш све лепоте и чари овог дивног јесењег дана.
Дуња Петковић IV-4
ОШ,,Васа Пелагић“ Лесковац
