Слепи лутају ноћу.
Ноћу простије дође
преко трга да се прође.
Слепи живе на додир,
на све руке стављају своје,
не знајућ ни мрака ни месечине
и, осетив камен на ком стоје,
од камења зидове чине.
~ Јосиф БРОДСКИ
СЕДАМДЕСЕТ ГОДИНА ОКРУЖНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ СЛЕПИХ ЛЕСКОВАЦ
“Да се не заборави“
У првим послератним годинама усмереним ка стварању социјалистичког друштвеног поретка, укључили су се и слепи, формирајући 1946. године удружења на савезном и републичком нивоу. Слепи су се осмелили да својим сопственим радом, уз друштвену подршку, створе себи бољу и срећнију будућност.
Крајем августа 1948. године на Земаљском конгресу Удружења слепих Србије, уз учешће ратних војних инвалида Радета Димитријевића и Боре Николића из Лесковца, истакнута је неопходност формирања организације слепих за подручја среза Лесковац. Изузетним залагањем Радета Димитријевића, а уз подршку Одељења за друштвене службе Народног одбора среза Лесковац, већ у октобру 1948. године формиран је Иницијативни одбор који ће радити на окупљању и учлањењу слепих у Удружење слепих Србије и сазивању прве оснивачке скупштине слепих са подручја среза Лесковац. Иницијативни одбор је имао седам чланова, пет слепих и два видећа лица. То су Раде Димитријевић, Боривоје Николић, Боривоје Стефановић, Шаћир Мустафић и Анка Ђокић као слепи и Симка Момчиловић, референт за просвету и културу и Станојло Раденковић, референт за социјалну заштиту Народног среза Лесковац, као видећи. За Председника је изабран Раде Димитријевић. Од октобра 1948. до 7. јануара 1949. када је одржана оснивачка скупштина Среске подружнице удружења слепих Лесковац; учлањено је 65 слепих лица оба пола. Изабрано је руководство готово у истом саставу као Иницијативни одбор. Издавањем дозволе за легално пословање подружнице од стране Секретаријата за унутрашње послове у Лесковцу удружење је почело да функционише као друштвена организација. Дужност секретара подружнице је прихватила Симка Момчиловић, референт Народног одбора среза Лесковац, а Председника Раде Димитријевић, који ће ту функцију обављати до 1963. године.
Од оснивања па све до новембра 1953. године, када је Одлуком Главног одбора Удружења слепих Србије формиран Центар 10 – Удружење слепих Србије у Лесковцу, активност организације била је ограничена на решавање и ублажавање најургентнијих социјалних проблема слепих, будући организација да није имала сопствене просторије нити финансијска средства за рад. Како у то време села нису била саобраћајном инфраструктуром повезана са градом, контакт са слепима на терену је углавном одржаван посредством сеоских учитеља и свештеника, који су слали драгоцене извештаје о социјалном и здравственом стању слепих лица којима је Подружница могла да пружи помоћ у прави час.
Раде Димитријевић у својим сећањима наводи:
“Социјално хуманитарне и друштвене активности, без сопствених просторија и материјалних средстава, сводиле су се само на то да посећујемо наше чланове, да снимамо њихово материјално стање, да предлажемо органима социјалног старања угрожене чланове којима треба да се додели стална социјална помоћ и здравствена заштита. Преко управе за снабдевање грађана намирницама, свим члановима у граду обезбеђивали смо радничку карту за снабдевање тзв. Р-3, тачкице за текстил и обућу у истом рангу. Ово стога што се на овим картицама добијало два пута више следовања и текстила него ли што се добијало на грађанским картицама за оне који нису били у радном односу (тзв. Г). Такође смо се залагали код Црвеног крста да се нашим члановима редовно додељују пакети са намирницама и одећом без обзира какво је материјално стање породице у којима су живели слепи… Упутили смо четворо деце на школовање у школу „Вељко Рамадановић“ и три члана омладинца на рехабилитацију у Бачку Паланку. “
Формирањем Центра 10 Удружење слепих Србије у Лесковцу, који је обухватио територију данашњег Јабланичког и Пчињског округа, отпочињу и акције масовних очних прегледа у циљу откривања и евидентирања слепих лица, ради њиховог учлањивања у организацију. Прва масовна акција очних прегледа грађана са оштећеним видом са подручја Лесковца, Лебана и Власотинца организована је 25. маја 1954. године, када је др Даниловић, офтамолог из Ниша прегледао близу стотину лица, од којих је њих 60 испунило услов за пријем у чланство по дефиницији слепила и стекло право да користе књижицу за повлашћену вожњу у јавном и путничком саобраћају. Друга значајна акција обраде терена у циљу обухвата лица оштећеног вида организована је у току 1955. године, када је прегледом обухваћено око 320 лица, од којих је више од 50% учлањено.
Ради бољег повезивања са чланством, Организација је у свих осам среских центара поставила своје поверенике, већином референте за социјалну заштиту тадашњих Народних одбора среза. Паралелно са учлањивањем слепих лица, као посебан задатак се спроводило систематско прикупљање података о здравственом стању, социо-економском положају и условима живота уопште, што је чинило основу за спровођење различитих мера социјалне, здравствене заштите и рехабилитације.
Након укидања функције Центра 10 од стране Градског одбора Удружење слепих Србије, на истом подручју се 1.1. 1956. године формирају две организације: Срески одбор Савеза слепих у Лесковцу и Општински одбор Савез слепих у Врању. После ове територијалне поделе Основној организацији у Лесковцу било је одређено подручје Јабланичког округа на ком и данас делује. У том тренутку Срез Лесковац је бројао 315 слепих лица, а срез Врање 151. С обзиром да се својом делатношћу организација афирмисала по помоћи коју пружа слепима, сама слепа лица су се јављала по препоруци очних лекара, тако да више није било неопходно откривање слепих на терену. Поред дотација за редовну делатност која је обезбеђивана од Среског народног одбора, од 1954. године организација је располагала и средствима од Југословенске народне лутрије која су јој, преко Републичког одбора, наменски прослеђивана за социјално-здравствену заштиту чланова: за тренутне новчане помоћи или помоћи у натури, за медицинску рехабилитацију, радно оспособљавање, бањска и климатска лечења, одмор и опоравак, поправку кућа, набавку помагала.
Приоритетни задаци деловања су постављени на плану школовања, рехабилитације и запошљавања. Ангажовање на откривању слепе деце школског узраста и иницирање њиховог школовања у специјалној школи за слепе у Земуну, често је наилазило на неразумевање и отпор породице, али је и поред свих тешкоћа организација успела да у периоду од 1952. до 1968. године 16-оро слепе деце упути на редовно школовање.
Чланове који су старосно прерасли редовно школовање, Организација је упућивала на скраћену професионалну рехабилитацију у циљу њиховог укључивања у привреду. Највећа акција упућивања слепих на професионалну рехабилитацију организована је у току 1957. и 1958. године, када је 20 чланова упућено на радно оспособљавање у центар “Слога “ у Београду и “Светлост“ у Земуну. Истовремено са процесом мобилисања и радног оспособљавања слепих инвалида, Организација је, због укорењених предрасуда, уз велике напоре али успешно посредовала у њиховом радном ангажовању, тако да је у периоду од 1957. године, када је у фабрици “Пролетер“ запослен Додић Стојадин, па до почетка 70-их укупно 34 слепих лица било запослено у сталном радном односу чиме је достигнут врх на скали социјалне интеграције слепих и постављени темељи ка даљем одвијању овог процеса. Овакве резултате је омогућила изузетна сарадња и предусретљивост руководиоца среза Лесковац јер је, захваљујући Одлуци Скупштине среза Лесковац донетој 1963. године да се радна места на телефонским централама резервишу искључиво за стручно оспособљене слепе телефонисте, већ у 1966. години било запослено чак 15 слепих телефониста.
Решавање стамбених проблема слепих као важног животног питања спадало је у програмску орјентацију Организације све до кризних деведесетих, до када је из стамбеног фонда Организације, средствима инвалидско-пензијског осигурања, фонда солидарности и радних организација решено 210 стамбених питања, од чега је у граду станове добило више од 50 чланова.
По решавању економских и животних питања свог чланства, убрзано се ради и на покретању и развијању низа активности у области просветног, културног, забавног, спортско – рекреативног и општедруштвеног живота слепих у циљу духовног и физичког оснаживања и друштвеног интегрисања.
Посебна пажња се поклања Брајевом писму:
- Врши се описмењавање на Брајевом писму млађих заинтересованих чланова; први курс је реализовао Раде Димитријевић 1956. године, када је описмењено 10 лица;
- Набављају се књиге на Брајевом и формира се приручна библиотека организације;
- Почев од 1966. године, на препоруку Савеза слепих Србије, организују се локална такмичења у лепом читању на Брајевом писму, при чему се најбоље пласирани упућују на републичко такмичење;
- Почев од 1962. године -до 1968. године организација је била издавач локалног листа на Брајевом под називом “Глас слепих“ који је садржао прилоге о активностима организације и животу и раду слепих. Раде Димитријевић као покретач и уредник, Славица Стефановић и Новица Перић као чланови редакције су ручно куцали сваки примерак листа и достављали га читаоцима како лесковачке тако и других организација у Србији.
Приређују се приредбе за грађанство на којима су извођачи слепи ученици, (прва 1954. г.) заједничке приредбе са локалним културно-уметничким друштвима поводом светског дана здравља. Најзапаженија је “Недеља превенције слепоће“ из 1967. године. Слепи вокални интерпретатори учествују на Републичким музичким смотрама слепих музичара Србије и добијају висока признања. Организација се уписала у историју као домаћин 1. Међурепубличке смотре најбољих слепих музичара бивше Југославије (12. новембра 1969. године).
Рано се испољио велики интерес за шах, као дисциплину чија комбинаторика и мисаони карактер одговарају слепима, те се већ 1958. године, поводом 29. новембра, у просторијама Организације одржава први појединачни шаховски турнир, а од 1959. на њему учествују шахисти из других градова Србије. Од 1994. добија и међународни, балкански карактер. Лесковачка организација је 1962. година била и иницијатор првог екипног сусрета у шаху са шахистима из крушевачке и шабачке организације, да би им се годину касније придружиле и екипе из Крагујевца, Светозарева, Ниша и Пирота, што је подстакло Савез слепих Србије да почне са организацијом републичких екипних првенстава. Лесковачки слепи шахисти су у то време били веома цењени како на националном, тако и на међународном нивоу и постизали су запажене резултате.
Домине су, као друштвена игра, посебно популаризоване увођењем такмичења, при чему се посебно истакла женска екипа која је на петомечу са екипама Крушевца, Ниша, Светозарева и Крагујевца, почев од 1966. године, 2 пута освајала прво место и прелазни пехар.
Црно-беле фотографије из архива организације нам сведоче о лепим заједничким тренуцима чланова на групним излетима и екскурзијама.
На пољу спорта чланови су се активно бавили лаком атлетиком као и ролбалом, специјалном спортском игром за слепе са озвученом лоптом, учествујући на такмичењима у оквиру Савеза слепих Србије и у пријатељким сусретима са братимљеним организацијама Битоља и Призрена.
Живу и садржајну активност Организације није омела ни чињеница да се од добијања првих просторија 1954. године па све до 1968. године, када је први пут добила адекватне просторије у згради Центра за социјални рад, селила чак 7 пута. Од 1991. године до 2013. године заједно са Организацијом глувих, Друштвом за помоћ МНРО и организацијом оболелих од церебралне и дечје парализе, као своје седиште користи стару зграду ПИО фонда у улици 11. октобар.
У овом периоду организација се афирмисала као организатор 2 велика хуманитарна концерта почетком 90-их у сарадњи са Караваном солидарности РТС-а, на коме су поред естрадних уметника учествовали и слепи интерпретатори, као домаћин Смотре стваралаштва слепих Србије 1987. и 1997. године и организатор тематских округлих столова поводом обележавања Светског дана особа са инвалидитетом у периоду од 1994. до 2008. године. У сарадњи са локалном самоуправом, већ 1996. је озвучен први семафор у граду, тада тек четврти у Србији. Велики одјек у локалној заједници и широј јавности је изазвала реализација пројекта “Компјутерска библиотека – прозор у свет за слепе“ у току 2003. и 2004. године у оквиру кога је набављена вредна компјутерска и пратећа опрема са говорним софтвером и извршена едукација 24 слепа и слабовида лица за руковање компјутером као савременим техничким помагалом у циљу превазилажења информационих и комуникационих баријера. Овај пројекат финансиран од стране УНДП-а преко Фонда за развој општине Лесковац значајно је утицао на подизање нивоа свести друштвене заједнице о могућностима и потребама слепих да воде равноправан живот.
Коришћење савремених технологија у унапређењу квалитета живота слепих и слабовидих лица није потиснуло неговање Брајевог писма као њиховог основног облика писмености. Пројектом “Описмењавање касније ослепелих на Брајевом писму“ подржаном од стране Министарства рада, запошљавања, борачких и социјалних питања, после вишегодишње паузе, 2005. године је успешно описмењено 14 чланова организације.
У овом периоду формирана је и била такмичарски активна екипа куглаша у мушкој и женској постави, док се резултатом на Републичком такмичењу у куглању одржаном 28.03.2009. године у Новом Саду истакла Милијана Реџић освајањем 1.места.
Од 2010. године организација делује под називом Окружна организација слепих Лесковац и даље обухватајући подручје Јабланичког округа. До данашњег дана, једина је која у континуитету у овом региону већ 70 година остварује циљеве у области свеукупне заштите слепих и слабовидих лица и унапређења њиховог друштвеног положаја.
Почев од 2013. године до данас, седиште организације је у згради старе зубне поликлинике, ул. Масариков трг 31, када је на коришћење од градске управе добила функционалан простор, најоптималнији до сада. Располаже са 2 мале канцеларије за рад стручне службе, једном већом просторијом намењеној за спровођење програмских активности. Проблем недостатка простора за одржавање већих скупова и манифестација у већини случајева се превазилази коришћењем суседних просторија клуба Градске организације глувих и наглувих лица. Председник организације је Миливоје Ђокић, који ту фунцију обавља последњих 20 година. Ради остваривања својих циљева и задатака Окружна организација слепих Лесковац доноси годишње планове и програме рада који су засновани на дефинисаним задацима и циљевима у оквиру Статута, усклађени са годишњим Календаром активности Савеза слепих Србије и прилагођени структури, потребамa и интересовањима чланова. Планове и програме рада доноси Скупштина као највиши орган, коју сачињавају изабрани представници свих општина, а спроводи их Управни одбор као колективно-извршни орган који броји 5 чланова. Основна материјална средства за рад локалне канцеларије и стручне службе обезбеђују се пројектима путем конкурса Града Лесковца и осталих општина округа из области социјалне заштите, а за програмске активности од Министарства за рад, запошљавање, борачких и социјалних питања и делом путем донација пословног сектора. Годишње се у просеку по основи дефиниције слепоће и слабовидости учлани по 16 лица, а тренутно броји 280 чланова. Стручна служба коју чине секретар и помоћни радник – пратилац слепих је свакодневно доступна за пружање информација, саветодавно-правну и практичну помоћ свим члановима. У зависности од степена инвалидитета, најчешће се врши се посредовање у остварању права која су регулисана системом здравствене, социјалне и пензијско-инвалидске заштите – право на помоћ и негу другог лица, на пратиоца за време бањске рехабилитације, на тифлотехничка помагала, повлашћену вожњу, ослобађање од ТВ претплате, путарине и слично.
У зависности од потреба и исказаних интересовања чланова повремено се организују курсеви описмењавања на Брајевом писму, а у циљу његовог неговања и промовисања значаја традиционално се једном годишње организује локално такмичење у читању и писању.
У оквиру редовних програмских активности спроводе се психолошке, радно-окупационе-креативне и кулинарске радионице које доприносе јачању самопоуздања, развијању преосталих способности и личној и социјалној афирмацији слепих и слабовидих.
Својим радом посебно се истичу слепе и слабовиде жене које применом разних материјала и техника израђују разноврсне и јединствене употребне и украсне предмете, који оплемењују и красе наш простор, али су успешно презентовани и на локалном и националном нивоу. Организација с поносом истиче званична признања добијена на изложбама и манифестацијам у веома јакој конкуренцији видећих излагача:
– 29. октобра 2014. године на манифестацији “Златне руке“, додељена златна медаља за најбогатији штанд;
10. децембра исте године запажено је учешће на Сајму стваралаштва особа са инвалидитетом у Беораду поводом обележавања Светског дана особа са инвалидитетом;
– 25.јануара 2017. године на “Светозарском базару народних рукотворина“ у организацији Центра за економику домаћинства додељена Диплому и награда за најразноврснији штанд;
– Октобра 2018. учешће на Сајму књига у Београду у организацији Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања под геслом “Једнаки“.
Поводом Ускршњих празника, Дана белог штапа, Светског дана особа са инвалидитетом, у оквиру градских манифестација: Лесковачког културног лета, Карневала, Роштиљијаде, редовно се организују тематске самосталне изложбе, веома запажене од стране грађанства. На Смотрама стваралаштва слепих Србије представнице из лесковачке организације слепих последњих година нижу успехе.
Жаклина Ранђеловић освајала је друго место у Ужицу, 2011. године, треће место у Лесковцу, 2013. и друго место у Параћину, 10.11.2017. године
Јасмина Стојановић, освојила је прво место у категорији слабовидих на Смотри стваралаштва слепих Србије у Лесковцу 2013. године
Развијена креативно радионичарска активност уједно је представљала и полазну основу за спровођење јавних радова преко Националне службе за запошљавање. Организација је, користећи овај вид запошљавања, почев од 2013. године до данас реализовала 9 јавних радова за особе са инвалидитетом на којима је ангажовала 8 незапослених чланова.
Захваљујући уложеним напорима Председника и стручне службе и разумевању руководиоца Електропривреде и представника градских власти, после вишегодишње паузе, у последње три године 2 члана су запошљена на телефонским централама у Граду.
Препознавање, подстицање, развијање и неговање културних и стваралачких потенцијала свога чланства у области музике, књижевности, ликовне уметности и рецитовања и данас заузима значајно место у програмској орјентацији организације, која с поносом бележи њихова достигнућа:
Симка Голубовић освојила је прво место на Књижевном конкурсу Савеза слепих Србије, 2004. године.
На Музичком фестивалу слепих Србије у Смедереву, 23.новембра 2012. и Крушевцу 7.новембра 2014. године Катарина Костић је освојила 1. место у категорији забавне музике;
На такмичењу Савеза слепих Србије у рецитовању 2012. године Симка Голубовић је освојила 3. место. На истом такмичењу Слађана Ђелић је 2016. и 2017. године освајала друго, а 2019. треће место;
Масовније учешће чланова заступљено је на обележавању традиционалних манифестација и активности попут: 8. марта, Дана жена, 15. октобра, Дана белог штапа, Крсне славе Свети Стефан Дечански, Светског дана особа са инвалидитетом, Нове године.
Организовање једнодневних излета са рекреативно-едукативним садржајем једном до два пута годишње посебно је омиљена активност подједнако и млађим и старијим члановима.
Обележавање 15. октобра, Светског Дана белог штапа је прилика да се скрене пажња заједнице на проблеме са којима се свакодневно суочавају слепи и слабовиди као и на могућности за њихово решавање. У том циљу се традиционално организује промотивна шетња градом и јавно демонстрира коришћење рељефних стаза у пешачкој зони и звучних семафора на раскрсницама, али указује и на препреке безбедном кретању.
У циљу сензибилисања деце за проблеме и потребе слепих и слабовидих у склопу обележавања 15. октобра, расписују се тематски ликовни и литерарни конкурси за ученике основних школа, а ауторима најбољих радова додељују се пригодне награде.
На плану спорта, последњих година је међу чланством актуелно једино пливање, у коме се истакла Марина Ђорђевић заузимањем 3. места на Државном првенству слепих и слабовидих у пливању у Београду 2018. године.
За разлику од спортских активности које су оживљаване и гашене у одређеним периодима, бављење шахом у организацији има дугу и непрекинуту традицију:
– једном годишње се у просторијама организације организује локални квалификациони шаховски турнир;
– шахисти лесковачке организације редовно учествују на појединачним шаховским турнирима пријатељских организација у Србији и Македонији;
– Организација је од 1994. године, поводом Светског дана особа са инвалидитетом, организатор традиционалног Међународног шаховског турнира слепих балканских земаља, који по броју и рангу учесника спада ред масовнијих и реномиранијих турнира у земљи и региону. Овај турнир је од 2003. године увршћен у Годишњи календар Савеза слепих Србије и у Програм балканског консултативног комитета Европског савеза слепих.
Пажљиво осмишљеним пројектима од стране стручне службе и активиста организације настоје се ублажити комплекснији проблеми слепих и слабовидих, обезбедити допунска подршка и допринети приступачнијем окружењу:
Уз финансијску подршку Министарства рада, запошљавања, борачких и социјалних питања, 2014. и 2017. године су реализована су 2 тематски сродна пројекта: “Први корак до рехабилитације – психосоцијална помоћ и подршка касније ослепелим особама“ и “Од рехабилитације до интеграције“. Пројекти су били усмерени на организовано и систематско пружање психосоцијалне помоћи и подршку особама код којих је губитак вида наступио после 18. године живота, како би се оптимално прихватио губитак и отпочело прилагођавање на нове услове живота, отварање личности према рехабилитацији и социјалној интеграцији.
У оквиру пројеката “Руке које виде“ и “Корак даље“ 2015. И 2016. године организован је низ психолошких, креативних и едукативних радионица које су допринеле јачању личних капацитета полазника, стицању корисних знања и вештина, развијању креативности, уз социјализацију и интеграцију у друштвени живот заједнице; пројекте је финансирало Министарства рада, запошљавања, борачких и социјалних питања.
У оквиру Конкурса Министарства културе и информисања за финансирање или суфинансирање савременог стваралаштва за 2018. године у области Културне делатности особа са инвалидитетом у Партнерству са Народним музејем Лесковац реализован је пројекат “Додирни прошлост“ који је био усмерен на креирање и постављање тактилне изложбе од 19 реплика оригиналних музејских експоната – саставног дела сталне поставке Народног музеја “Времеплов лесковачког краја“, као и израду аудио водича којим је у извесној мери обезбеђена приступачност културних садржаја особама оштећеног вида. Ова изложба, формирана као саставни део сталне поставке музеја, јединствена је у Србији.
Током седам деценија постојања, Окружна организација слепих Лесковац је за постигнуте резултате у раду добитник преко 100 диплома, признања, захвалница и медаља, од којих су назначајније: “Октобарска награда“ општине Лесковац из 1974. године, “Повеља“ Савеза слепих Србије у 1976. години и награда “Филип Вишњић“ 2005. године као највеће признање Савеза слепих Србије.
Препознатљиву друштвену улогу и видљиве резултате у унапређивању друштвеног положаја слепих и слабовидих лица у свим областима живота и рада Организацији је омогућила дугогодишња успешна сарадња са Савезом слепих Србије, Сектором за заштиту особа са инвалидитетом Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, социјалним и здравственим установама, пословним сектором, медијима, а посебно са локалном самоуправом и општинским управама округа у коме делује. Током свих година постојања и рада Организације, до данашњег дана, упркос сталним друштвено-политичким и кадровским променама, локална самоуправа је имала улогу њеног најзначајнијег партнера, пре свега у обезбеђењу материјалних услова за функционисање.
Процењујући са велике историјске дистанце пут који је организација од свог оснивања до данас прошла, не сме се изоставити ни неизмеран допринос активиста, чланова, видећих сарадника и волонтера као појединаца њеној изградњи у једну снажну организацију са свеобухватним програмом. Посебну захвалност организација дугује пионирима, оснивачима, који су упркос тешком инвалидитету својим преданим радом и несебичним залагањем када је било најтеже, допринели да слепи равноправно са видећима живе достојанствен и садржајан живот са пуним друштвеним учешћем.
Организација ће и убудуће настојати да уз подршку и помоћ својих сарадника како на локалном, тако и на државном нивоу ради на унапређењу свеукупног друштвеног положаја слепих и слабовидих лица у Јабланичком округу.
Мирослава Вукојевић
Будућност прекрива боли и срећу
Ј. В. Гете
ал’корак по корак неустрашиво ка светлу хрлимо напред